A šta kada astrologu nije dobro? – Spas izazovnih aspekata

Kada je ljudima teško i kada su u problemu, kažu da je često astrolog ona poslednja slamka za koju se hvataju, koji će im reći da će biti bolje i da će se sve uskoro promeniti i da će uskoro biti srećni i zadovoljni. Mnogima to znači, ali postoje i oni koji su s razlogom skeptični.

Nije lako poverovati u sreću kada se ne osećaš tako.

Nekoliko godina unazad pričala sam drugima kako nemam svojih problema, samo tuđe. Iako sam imala probleme nisam ih smatrala problemima. Sve dok nije krenula kosa da mi opada i da se pojavljuju znaci na telu da nešto nije u redu. Otišla sam kod lekara i na njihovo pitanje da li sam pod stresom kao iz topa sam rekla „Nisam!“. I onda sam stala i pitala mladu ženu koja je tu stažirala „Koja količina stresa je potrebna da bi ona bila dovoljna, da se uvede u vaš zapisnik da sam pod stresom? Koja količina stresa je potrebna kako bih rekla – da, pod stresom sam! Koje su to nevolje koje trebaju da me zadese, a da nije očigledna nesreća, koja ume ljude da uvede u to stanje preko noći? „

I onda je počelo sve, nisam mogla da odgovorim ni na jednu poruku, na email, na pitanja prijatelja ili porodice…Nisam mogla da nađem radost ni u čemu, niti snage da ustanem iz kreveta i uradim najosnovnije stvari. Depresija? Previše moderno i komercijalno da bih sebe svrstala u taj koš. Nije depresija, to ne priznajem. Faza? Previše dugo traje ali u redu, neka bude faza. Kada će proći?

Obično sam ja ona koja odgovara na to pitanje kada će proći i sada se ja nalazim u ulozi slušaoca i očajnika. Mislim da tek sada shvatam koliko ponekad period „sledeći mesec“ ili „sledeća godina“ zvuče užasno daleko. Kada ti je svaki minut kao sat a dan kao mesec, sledeći mesec zvuči kao da kažeš sledeća decenija. I onda se nađeš sam sa sobom, smetaju ti sopstvene misli, sopstveno prisustvo.

Nikada nisam na pitanje „kako si“, odgovorila sa „loše sam“…ali sam u jednom momentu počela.

Kako si? – Nisam dobro… Tu se pali alarm! To nisi ti, ti ne govoriš da si loše nikada, čak i kada nisi dobro. Šta se desilo? Prvo telo, sada tvoja glava.

I onda tražiš rešenje i izlaz i instant motivaciju i loše ti je od svakog New Age sranja o pozitivnim mislima i afirmacijama. Na osnovu njihovog stava pomisliš da ili  nikada nisu bili u sličnom stanju ili su potpuno zaboravili kako to izgleda, jer je najpogrešnije moguće reći nekom ko nije dobro –  misli pozitivno! – Jel, a kako misliš to da uradim?! Ili izađi napolje i pričaj s ljudima? – Molim? A kako to da uradim kada nemam snage ni volje da odgovorim ni sama sebi na pitanja, ni sopstvenoj porodici ni prijateljima, a ne još strancima na ulici. Citiraću ovde jednu divnu mladu ženu, koja mi je prvo bila klijent u ovoj mojoj fazi pa mi je postala i vrlo draga a onda i neko sa kim sam jedino delila svoje misli i stanje, koja kaže „Šetala sam psa toliko dugo da mi se već povraća i od prirode i od ptičica

Nije mi padalo na pamet da se javim astrolozima jer sve znam već i sama, ali možda psihologu. Ali šta onda? Šta ako ni on ne može da mi da čarobnu pilulu i rešenje da izađem iz ovog stanja a on mi je poslednja opcija, jer ovo mora što pre da se završi. Neka, pričekaće psiholog još neko vreme, dok me ne iznesu iz kreveta do njega…

Lako je ljudima koji su dobro da pričaju o tome kako je lako biti dobro i kako je lako razmišljati pozitivno. Evo javno pozivam da mi se javi osoba koja nije bila dobro i koja je uspela da napiše „10 načina da izađete iz depresije“ ili „ 5 načina da mislite pozitivno“. Ti, osobo, onda nisi ni bila loše u tom momentu. Za mene „nisam dobro“ je kada otvorim oči ujutru ili otvorim laptop i postane mi fizički loše, osetim mučninu i vrtoglavicu i nijedna misao i nijedna rečenica ne izlazi iz mene satima, i to traje danima, mesecima, skoro pa godinu dana. Kada me zaboli svaki deo tela na pomisao da treba da uradim nešto najosnovnije. I nakon svega toga desi ti se još i život. Problemi, porodični problemi, finansijski problemi, bolesti i tragedije u porodici, gubitak podataka i gubitak urađenih analiza pa hajde sve ispočetka.

To je ono što ja obično govorim Škorpijama ( ta sam), moraš da budeš na potpunom dnu da bi krenula da se uzdižeš. NE može to tek kada si na pola rupe. I onda se setim rečenice koju sam već pominjala, iz totalno nebitnog filma ali jako važna:

Međutim stvari kreću na bolje u mojoj glavi i naterala sam sebe da otvorim svoju natalnu kartu. Prvi izazovni aspekti ove godine, vrlo izazovni i vrlo ozbiljni, oni koji su čak i omrženi među astrolozima – tranzitni Saturn u kvadratu sa natalnim Marsem! Dešavaju se upravo sada.

Obično izazovni aspekti donesu nevolje, neprilike i probleme ali oni su prvi i jedini u ovoj 2019 koji mogu da mi daju nadu da će se nešto pokrenuti. Obično izazovni aspekti nisu dobri ALI to su pokretački aspekti. (zbog toga kompujter nikada neće moći sam da radi natalne karte).  Meni trenutno ne trebaju dobri aspekti jer su dobri aspekti i aspekti lenjosti i pasivnosti, meni su potrebni izazovni aspekti, koji su pokretački i koji će me izbaciti iz ove faze u kojoj se nisam našla nikada u životu. Za one koji se razumeju u astologiju pomalo, reći ću samo da sam o ovoj godini pričala od kako sam počela da se bavim astrologijom  – solarni Mesec i solarni Neptun U Ribama na istom stepenu u solarnoj i natalnoj 12 kući, sa sve solarnim Marsom pored njih – Mesec, Neptun, Ribe, 12 kuća… Ta čuvena 2019 koja je bila toliko daleka kada sam bila u odličnoj formi i jako motivisana. Govorila sam sebi – neće tebe to uhvatiti tako, nema šanse, odraziće se slabo i na nešto što nisi pomislila. Bićeš kreativna, stvaraćeš, posvetićeš se sebi iznutra. Da, odrazilo se na nešto na šta nikada ne bih pomislila, na to da sam korak da postanem ono čega sam se najviše bojala i da ću početi sa samosažaljenjem.

Samosažaljenje je za mene jednako biti neizlečivo bolestan. Oni koji me poznaju znaju da ja ne priznajem da sam bolesna, čak i kada su mi rekli da imam upalu pluća ja sam im rekla da su pogrešili, i upitala ih da li znaju koliko je to ozbiljno i koliko bih ja morala da budem bolesna da bih imala upalu pluća. Da zanemarimo činjenicu da je porodica htela da me izbaci iz kuće, jer su me 4 nedelje slušali kako kašljem bez prestanka i da sam primila 50 injekcija i još toliko inhalacija. Da, i tada sam radila…I onda ja koja ne priznajem da sam bolesna treba da se samosažaljevam i da kažem sebi žrtva si. Čak mi je bilo teško i da iskucam ovo. Ne, naravno da ne treba i mislim da je to ona granica koju ćemo ili preći ili nećemo, to je ono kada ćete reći sebi oporaviću se ili mi nema povratka. Mislim da je to ovaj period sada, jer u suprotnom ne bih ni otvorila laptop niti napisala sve ovo.

Javno se izvinjavam svima koji su sarađivali sa mnom ove godine i koji su me čekali ili me još čekaju i zahvaljujem im se na strpljenju. Neverovatno je koliko razumevanja i strpljenja može da ti pruža osoba koju nikada nisi video niti upoznao za razliku od onih drugih koje već dobro poznaješ. Ovim poslom se bavim deset godina, neka bude devet jer ovu neću računati. Računaću je samo kao najveće životno iskustvo do sada.

I pošto izazovne aspekte treba shvatiti zaista kao pokretačke i ne čekati da se oni odraze sami, s tim u vezi pokrenula sam kratku akciju godišnjeg horoskopa, čisto da me “vrati u sedlo”.

Maja Kovačić